Cyrillic (Ćirilica)

Ћирилица је писмо већине словенских народа (Срби, Руси, Македонци, Бугари…) и појединих азијских народа. Српска ћирилица је званично писмо српског језика у Републици Србији, што је утврђено и Уставом и Законом о службеној употреби језика и писама, као и по међународним стандардима:
• ISO/IEC 8859-5:1999 – Информациона технологија – 8-битни једнобајтни кодирани графички скупови знакова – Део 5: Латинички/Ћирилички алфабет, одређује скуп карактера (в. Character set) за ћирилицу и важи за језике: бугарски, белоруски, македонски, руски, српски и украјински;
• ISO 15924:2023 – Кôдови за представљање назива писама, по коме ћирилица има кôд и број Cyrl 220, а алиас јој је Cyrillic, што је уједно и њен Јуникод (в. Unicode) назив;
• ISO 639-2:2018 – Кôдови за представљање назива језика – Део 2 Алфа 3 кôд, у којима је српски језик означен са „sr“, кôд језика је „srp“, основни локални ИД је „sr-Cyrl-RS“, а приказ назива при подешавању тастатуре је „Serbian (Cyrillic, Serbia)“;
• ISO 9:1995 – Информације и документација – Транслитерација ћириличких у латиничке знакове за словенске и несловенске језике.

У складу са општим цивилизацијским начелима, Унеско је 2003. усвојио и Препоруку за промовисање и коришћење вишејезичности и универзалног приступа сајбер простору, којом се захтева равноправно коришћење различитих језика и писама у оквиру глобалне интернет мреже. Интернационализовани називи домена (в. IDN) омогућавају и постојање домена као што је ћирилички .СРБ домен. Сви савремени дигитални уређаји (в. Digital device) имају могућност да се тастатура (в. Keyboard) промени или прилагоди језику и писму корисника, а у случају потребе, могуће је и аутоматско пресловљавање из српске ћирилице у латиницу (в. Transliteration).

КОРИСТАН САВЕТ: Курзивни облици за ћириличка слова „б“, „г“, „т“, „д“ и „п“ се разликују у српској и руској ћирилици, те због тога треба обратити пажњу при избору фонта (в. Font). Многи фонтови не садрже потребне курзивне облике за српски (и македонски) ћирилички стандард.