Wireless communications (Бежичне комуникације)

Бежичне комуникације су системи за пренос сигнала или података који користе радио-фреквенције, инфрацрвене таласе, микроталасе или друге врсте електромагнетних таласа. Зависно од врсте мреже и удаљености уређаја, користе се различите бежичне технологије, као што су Блутут (в. Bluetooth), Вај-Фај (в. Wi-Fi) и ВајМакс (в. WiMax).
ИСТОРИЈА: Никола Тесла је поставио основе света бежичних комуникација својим патентом „Метода и уређаји за контролу механизма покретних пловила или возила“ из 1898. Тада је и уживо демонстрирао бежично даљинско управљање бродићем на језерцету у њујоршком Медисон сквер гардену.
(с. Wired communications) (п. WLAN) (п. 5G)

Повратне информације

Шта мислите о дефиницији овог појма? Неопходна поља су означена *