Предговор аутора за 1. издање

Назив „Речник интернета и дигиталне комуникације“ намерно садржи дозу двосмислености у последње две речи. Захваљујући природи српског језика, тиме је истакнуто да ово издање, поред појмова везаних за интернет (в. Internet), обухвата и:

технички аспект – појмове који се односе на дигиталне комуникације (в. Digital communications), као преносне путеве интернета;
људски аспект – појмове везане за оно од чега се састоји наша међусобна свакодневна дигитална комуникација (в. Digital communication), која се највећим делом одвија преко интернета.

Теме заступљене у Речнику обухватају основе свих битних области савременог интернета, а то су:

Технологија (уређаји, програми, мреже, стандарди, услуге, безбедност…);
Садржај (текст, слика, аудио, видео…);
Право (домени, интелектуална својина, сајбер криминал…);
Економија (е-пословање, онлајн-плаћања, дигитална трансформација…);
Друштво (идентитет, приватност, писмо, образовање…);
Комуникација (пословна комуникација, дигитални маркетинг, онлајн-заједнице…).

Речник је намењен разноликим циљним јавностима:

а) Корисницима интернета у Србији, у најширем смислу (грађани, привредници, предузетници, студенти, ученици…) којима је потребан обједињен увид у битне појмове из оба угла – техничког и комуникационог;

б) Стручњацима из различитих области (наставно особље, новинари, правници, државни службеници…) којима интернет и дигиталне комуникације нису примарна област знања и вештина, али су им потребни у свакодневном раду;

в) Познаваоцима комуникационих делатности (маркетинг, односи с јавношћу, дизајн…) којима је потребан и додатни увид у техничке аспекте дигиталних комуникација, као преносних путева;

г) Познаваоцима интернет технологија (ИТ стручњаци, програмери, инжењери…) којима је потребан и додатни увид у нетехничке аспекте дигиталне комуникације, као процеса размене, дељења и разумевања свих врста информација између људи.

Разлози који су ме навели да напишем Речник су:

непостојање сличних издања, барем не новијег датума и не са увидом у све области битне за интернет;
ретка су и издања са садржајима на ове теме на ћирилици, јер се латиницом лакше скривају бројни проблеми транскрипције;
у српској пословној и друштвеној пракси постоји потреба за приручником и појмовником ове врсте;
у образовној пракси недостаје овакво помоћно наставно средство.

Такође, ово је и покушај увођења добре праксе у превођењу стручних појмова, уз максимално избегавање „србиша“ (србизованих енглеских речи) и буквалног и неупућеног превођења без залажења у суштину. Из Речника су изостављени сувишни и непотребни појмови, а избегнута је и сва застарела терминологија.

Вероватно је највећа вредност Речника то што су појмови међусобно повезани одговарајућим ознакама, чиме се указује на сродне појмове и добија систематизован преглед у оквиру појединих тема.

Један од већих проблема у писању били су бројни синоними, и у енглеском и у српском језику. Постоји читав низ појмова који се у јавности користе као да имају истоветно значење, иако то често није тачно, као што су придеви, префикси, префиксоиди и форманти: internet, online, net, web, cyber-, e-, digital, virtual… Интернет и његова терминологија су се деценијама, и у свету и у Србији, развијали у круговима ентузијаста, претежно техничке струке, којима језичка питања нису била високо на листи приоритета. Код нас постоје и бројни друштвени (а и политички) узроци зашто је српски језички простор још увек недовољно уређен у области терминологије савремене технологије.

Покушао сам да та бројна ограничења превазиђем, што вероватно није у потпуности успело. Чак и признати домаћи језички стручњаци, у својим издањима и радовима, често нису сагласни у томе како на српском треба да се пишу бројни нови појмови из дигиталног доба. Нисам ни стручнији ни паметнији од њих, трудио сам се да поштујем све њихове препоруке, али понекад сам морао и да се одлучим између њихових опречних решења.

Зато сам отворен и захвалан за све аргументоване критике и сугестије за унапређивање Речника. Пишите на recnik@agitprop.rs.

Пријатно читање!

У Београду, августа 2021.

Лазар Бошковић