Predgovor autora za 1. izdanje

Naziv „Rečnik interneta i digitalne komunikacije“ namerno sadrži dozu dvosmislenosti u poslednje dve reči. Zahvaljujući prirodi srpskog jezika, time je istaknuto da ovo izdanje, pored pojmova vezanih za internet (v. Internet), obuhvata i:

• tehnički aspekt – pojmove koji se odnose na digitalne komunikacije (v. Digital communications), kao prenosne puteve interneta;
• ljudski aspekt – pojmove vezane za ono od čega se sastoji naša međusobna svakodnevna digitalna komunikacija (v. Digital communication), koja se najvećim delom odvija preko interneta.

Teme zastupljene u Rečniku obuhvataju osnove svih bitnih oblasti savremenog interneta, a to su:

• Tehnologija (uređaji, programi, mreže, standardi, usluge, bezbednost…);
• Sadržaj (tekst, slika, audio, video…);
• Pravo (domeni, intelektualna svojina, sajber kriminal…);
• Ekonomija (e-poslovanje, onlajn-plaćanja, digitalna transformacija…);
• Društvo (identitet, privatnost, pismo, obrazovanje…);
• Komunikacija (poslovna komunikacija, digitalni marketing, onlajn-zajednice…).

Rečnik je namenjen raznolikim ciljnim javnostima:

a) Korisnicima interneta u Srbiji, u najširem smislu (građani, privrednici, preduzetnici, studenti, učenici…) kojima je potreban objedinjen uvid u bitne pojmove iz oba ugla – tehničkog i komunikacionog;

b) Stručnjacima iz različitih oblasti (nastavno osoblje, novinari, pravnici, državni službenici…) kojima internet i digitalne komunikacije nisu primarna oblast znanja i veština, ali su im potrebni u svakodnevnom radu;

v) Poznavaocima komunikacionih delatnosti (marketing, odnosi s javnošću, dizajn…) kojima je potreban i dodatni uvid u tehničke aspekte digitalnih komunikacija, kao prenosnih puteva;

g) Poznavaocima internet tehnologija (IT stručnjaci, programeri, inženjeri…) kojima je potreban i dodatni uvid u netehničke aspekte digitalne komunikacije, kao procesa razmene, deljenja i razumevanja svih vrsta informacija između ljudi.

Razlozi koji su me naveli da napišem Rečnik su:

• nepostojanje sličnih izdanja, barem ne novijeg datuma i ne sa uvidom u sve oblasti bitne za internet;
• retka su i izdanja sa sadržajima na ove teme na ćirilici, jer se latinicom lakše skrivaju brojni problemi transkripcije;
• u srpskoj poslovnoj i društvenoj praksi postoji potreba za priručnikom i pojmovnikom ove vrste;
• u obrazovnoj praksi nedostaje ovakvo pomoćno nastavno sredstvo.

Takođe, ovo je i pokušaj uvođenja dobre prakse u prevođenju stručnih pojmova, uz maksimalno izbegavanje „srbiša“ (srbizovanih engleskih reči) i bukvalnog i neupućenog prevođenja bez zalaženja u suštinu. Iz Rečnika su izostavljeni suvišni i nepotrebni pojmovi, a izbegnuta je i sva zastarela terminologija.

Verovatno je najveća vrednost Rečnika to što su pojmovi međusobno povezani odgovarajućim oznakama, čime se ukazuje na srodne pojmove i dobija sistematizovan pregled u okviru pojedinih tema.

Jedan od većih problema u pisanju bili su brojni sinonimi, i u engleskom i u srpskom jeziku. Postoji čitav niz pojmova koji se u javnosti koriste kao da imaju istovetno značenje, iako to često nije tačno, kao što su pridevi, prefiksi, prefiksoidi i formanti: internet, online, net, web, cyber-, e-, digital, virtual… Internet i njegova terminologija su se decenijama, i u svetu i u Srbiji, razvijali u krugovima entuzijasta, pretežno tehničke struke, kojima jezička pitanja nisu bila visoko na listi prioriteta. Kod nas postoje i brojni društveni (a i politički) uzroci zašto je srpski jezički prostor još uvek nedovoljno uređen u oblasti terminologije savremene tehnologije.

Pokušao sam da ta brojna ograničenja prevaziđem, što verovatno nije u potpunosti uspelo. Čak i priznati domaći jezički stručnjaci, u svojim izdanjima i radovima, često nisu saglasni u tome kako na srpskom treba da se pišu brojni novi pojmovi iz digitalnog doba. Nisam ni stručniji ni pametniji od njih, trudio sam se da poštujem sve njihove preporuke, ali ponekad sam morao i da se odlučim između njihovih oprečnih rešenja.

Zato sam otvoren i zahvalan za sve argumentovane kritike i sugestije za unapređivanje Rečnika. Pišite na recnik@agitprop.rs.

Prijatno čitanje!

U Beogradu, avgusta 2021.

Lazar Bošković